Sunday, January 20, 2013

FB POLEMIKA: dragojević vs vojnov (srpski repertoarski film)

Lagana konverzacija Srđana Dragojevića i Dimitrija Vojnova o filmu DJANGO UNCHAINED Quentina Tarantina na Dimitrijevom FB profilu pretvorila se u energičnu ali i vrlo konstruktivnu raspravu o tome šta treba učiniti kako bi srpska kinematografija više počela da radi na kvalitetnim filmovima koji komuniciraju sa publikom, šta Srđan zamera mladima, šta Dimitrije Srđanu, kakvi producenti postoje i kakvi treba da se pojave.
Srđan Dragojević
Ali je polemika oko Djanga interesantna. U njoj lezi i sustina propasti srpskog filma. Autori koji nisu isli u 20-ti Oktobar vec su ozbiljno shvatili "Poslednji tango u Parizu," studirajuci na FDU.
Dimitrije Vojnov
Srđane, mislim da si suštinu propasti srpskog filma potražio na potpuno pogrešnom mestu. Nije percepcija art house filma negativno uticala na našu scenu već prosto sveopšta društvena i esnafska kriza koja je dovela do toga da autori sve više razmišljaju "izvan filma" kako bi uopšte uspeli da išta snime, i da to nekome pokažu. Pošto ovde nema ni relevantne filmske javnosti, ni tržišta, ni producenata, ni institucija, prirodno je da su okrenuti svetskim tokovima gde smo opet mi realno osma liga i najveće šanse da neko bude zapažen jesu u art house okvirima jer u bilo čemu drugom mi nemamo šta da tražimo. Mnogo je lakše biti među prvih deset filmova u art house konkurenciji gde se gaji i geografska raznovrsnost ponude, nego među trilerima ili komedijama, i mimo art-housea je jedino na polju ekstremnog žanrovskog filma, dakle nekog polu-underground horora i sl., je moguće napraviti neki proboj u čemu su uostalom naši i uspeli. Uostalom i tvoja dva poslednja filma su vrlo podilazila vanfilmskim faktorima - GEORGIJE lokalnim, PARADA lokalnim ali i inostranim (ali opet iz vizure njihovog pogleda na naše lokalne teme, u internacionalnim okvirima je tvoj pogled na LGBT milje i borbu odavno prevaziđen jer oni više i nemaju tu vrstu problema) i onda to isto pokušavaju i drugi ljudi, svako na svoj način. Ono što je po meni problem je upravo preveliko posećivanje "20. oktobra" jer malo naših reditelja konsekventno radi art house, većina krene u to a onda ipak hoće da ostavi i prostora za publiku i zato su ti filmovi negde na pola puta. Činjenica da naša publika rado gleda dobar film čak i kad je konsekventno sproveden art house treba da ohrabruje, najbolji primer za to je KLIP koji je prikazivan u dosta nepristupačnim terminima i imao je 10 000 gledalaca, uprkos tome. Međutim, kao što podilaze stranim kriterijumima za srpski film, tako podilaze i domaćoj publici i to podilaženje na kraju daje slabe rezultate. Ipak, nikoga za ovo stanje ne treba kriviti, naročito ne autore. Mislim da ima drugih, mnogo većih, krivaca.
Srđan Dragojević
Enede, tesko da, kao sto kazes, nemaju. PARADA je imala premijeru u 45 bioskopa u francuskoj bas u trenutku kada je 300 000 francuza izaslo na ulice baveci se LGBT problematikom. Sto se motiva tice, i tu si u krivu. Ja radim ono sto mi se svidja, slabo razmisljajuci kako o publici, tako i o internacionalnim potencijalima. kada takav film pronadje publiku, nije lose, a to svedoci "Gross" od vec blizu 5M. Sveti georgije nije ispao dobro iz sasvim van-filmskih razloga i nekih uslovnosti koji su bili van moje moci.No vaznije od toga je - ne znam na koje filmove mislis koji su na "pola puta"?
So se "Klipa" tice, odlican art-house film ali ako na takvima samo pociva srpski film, onda je to propast. Neophodna su cetiri komunikativna i komercijalna filma godisnje da bi srpski film preziveo i drugog resenja nema. Veliki problem je to sto je jedan, svakako znacajan autor kao Misa Radivojevic postao "mainstream" u danasnjim okvirima a ne, kako je nekad bio, i kako bi trebalo da bude - alternativa.
Tako da, pusti te teorije jer dobro znas da nisi u pravu. Zar mislis da Bjela i Sotra podilaze bilo kakvim ukusima i prave svoje filmove sa predumisljajem. To, jednostavno, nije tacno. Ljudi rade ono sto im se dopada i na nacin koji znaju i "plivaju" tamo gde se osecaju sigurnim. Svako pravi onakve filmove koje voli da gleda. To isto vazi i za Zeku i za Debelog. Mislim da sam ovim i zakljucio listu autora koji mogu da naprave komunikativan film. Ona je suvise kratka no, nadamo se da ce se prosirivati. Ali to ne zavisi ni od cega drugog vec od strategije institucije da godisnje bira 5 komercijalnih i 5 art-house projekata, nadajuci se da ce neki od njih moci da "deluje" na oba "fronta".
Dimitrije Vojnov
Francuzi su izašli na ulicu da se bave pitanjima legalizacije braka a ne pitanjem parade, no to na stranu, ne samo da su kod njih LGBT prava otišla dalje nego je i ta tema na filmu prikazivana mnogo više i drugačije i znatno je evoluirala u odnosu na ono čime se ti baviš u PARADI. No, ja se slažem u osnovi sa idejom da treba da postoje četiri komunikativna filma godišnje, ili više, uostalom, ja se tom vrstom filma i bavim. Međutim, tu se postavlja nekoliko prepreka, prvo mislim da je jedna od prednosti srpskog filma to što nema podele na mejnstrim i alternativu, sve je srpski film i tako treba i da ostane. Ako pogledaš kako evropski i američki film evoluiraju, videćeš da danas ambiciozni mejnstrim filmovi u svetu koji drže do sebe više liče na KLIP (najslikovitiji primer ti je ZERO DARK THIRTY) nego na PARADU, dakle pitanje šta je u poetičkom ili čak komercijalnom pogledu mejnstrim je toliko van domašaja naše scene da je najbolje da se u to ne upuštamo. Naravno da je KLIP art-house film, ja to ne sporim, ali danas su identiteti art housea i mejnstrima vrlo fluidni u globalnim okvirima. U tom smislu, nije pitanje da li se Bjela i Šotra bave nečim iskreno ili kalkulantski već je pitanje to što se Bjela i Šotra bave time potpuno izvan bilo kakvih institucija, dakle svojom ličnom inicijativom, u jednom zatvorenom sistemu kome niko drugi ne može da priđe a to je paradoksalno jer oni tobož opstaju na tržištu, a u stvari u tom polju gde oni rade nema nikakvog tržišta, nema mogućnosti ni za kakvu konkurenciju. Dakle, od tih naizgled "komercijalnih" institucija koje su potpuno zatvorene, televizija koje su potpuno van domašaja i sl. ovi finansijeri art housea su ipak otvoreniji. Sad ćeš ti da se žališ da i tu ima nepotizma, i tačno je, ima - ali nije sve hermetički zatvoreno kao "komercijalni sektor". U tom smislu, kad kažeš potrebni su komercijalni filmovi da bi srpski film preživeo ti jedino možeš da misliš na odumiruće interesovanje publike, odnosno možeš da smatraš da će ti filmovi i dalje držati film kao nešto što zanima našu javnost. Sasvim sigurno je da Šotrin komercijalni uspeh neće rezultirati time da se taj novac reinvestira u neki novi film, da ne kažem nekog novog autora, neće sad ti komercijalni rezultati dovesti do toga da se mladim autorima da čaša vode a ne pruži prilika. Ja sebe teško mogu da smatram baš mladim učesnikom u kinematografiji ali svakako spadam među mlađe i među njima sam jedan od retkih koji vidi kulturni kapital u tome što je naša kinematografija sposobna da produkuje rado gledan film. Većinu to ne zanima.
Srđan Dragojević
To u sta ti neces da se upustas je vitalno pitanje, dok su pitanja stila koja se svode na: mlataranje kamerom i "Kasapske" rezove vs klasicnog pripovedanja kroz mizan-kadrove i "ljupke" rezove sasma nebitno. A domaci film, sto i sam znas, ne moze da vraca pare u fond jer ma kako je uspesan, to trziste je malo. Ako pod "komercijalnim sektorom" podrazumevas bilo filmski centar ili ministarstvo koje subvencijama pomaze kinematografiju, tu i jeste problem "hermeticke" zatvorenosti, usled dominacije "srednjaka", onih koji se bave necim sto nije ni "movie" ni "art-house" a jedini spas je da bude otvoreno za obe kategorije. Jer iako nije moguce da se od uspesnih filmova novac vraca, oni odrzavaju mrezu od 150 bioskopa u srbiji, sto ce ti svaki iole uspesan distributer potvrditi. A to je kljucno za sve "vrste" srpskog filma.
Dimitrije Vojnov
Ne, ja tebi hoću da kažem da je uspeh PARADE, MONTEVIDEA i Šotre u raznim ostvarenjima nešto što suštinski ne menja situaciju na sceni jer niko od toga nema koristi osim tih konkretnih autora i producenata i da se vremenom polako dolazi u situaciju da samo te rediteljsko-producentsko-distributerske udruge i pretenduju na bioskopski uspeh jer jedine imaju infrastrukturu za to. Zeka, Debeli a što je najzanimljivije Raša Andrić koji je sa tri filma imao tri hita, su potpuno otpali iz te priče, a drugi koji se pojavljuju više ni ne mogu da imaju resurse za punu eksploataciju svog filma. Činjenica da komercijalni uspeh nekih filmova drži bioskope u tonusu delimično ima smisla ali nije više tako, sve više stranih filmova ima jako veliku gledanost, dakle uskoro srpski filmovi neće biti neophodni za tu hauzmajstorsku ulogu u bioskopima. No, poenta onoga što sam napisao je u sledećem - naravno da je problem u tome što Filmski centar Srbije nema program u kom bi pomagao repertoarski film. To niko ne spori. Međutim, isto tako toj vrsti filma suštinski ne pomaže mnogo ni uspeh postojećih "komercijalnih" filmova jer se njihova dobit ne reinvestira u nove ljude i filmove. Uostalom, i ti si PARADU finansirao novcem sa tog istog FCS fonda koji je hostilan prema repertoarskom filmu, a istovremeno sam tvrdiš da taj fond ne valja. U takvim okolnostima je jako teško kriviti ljude koji žele da na neki način obezbede sebi nekakvu egzistenciju tako što će sa nekom legitimacijom iz inostranstva uspeti da izgrade ime. Uostalom, ti sam si izgradio ime u kinematografiji koja je bila znatno zdravija od ove i zapravo nemaš predstavu sa koliko prepreka se suočava neko ko sada počinje. Naročito ukoliko želi da se bavi svojim poslom u skladu sa industrijskim standardom.
Srđan Dragojević
Ovo sto velis oko "hausmajstor" uloge, jednostavno nije tacno. O tome svedoce relevantni ljudi koji se bave bioskopima-distribucijom, kao sto su Zoran Cvetanovic i Igor Onic. Jednostavno, jema holivudskog filma (filmova) koji moze da zameni domaci proizvod. Istina je da ja jesam dobio, na kraju, i to na jedvite jade, pomoc od FCS, tacno dvostruko manju od ostalih i drzavi vratio novac kroz porez na ulaznice. Taj podatak nije zanemarljiv i on stoji kao veoma vazan argument, dostupan onome ko se bavi strateskim pitanjima kinematografije. Protiv onih, laickih, mada sasvim na mestu argumenata, da drzava pretezno baca novac za domace filmove. No, poenta je sledeca - ni jedan srpski film nema mnogo razloga za postojanje ukoliko a) ne ostvari 200 000 gledalaca, doprinese ocuvanju bioskopske mreze b) ne bude selektovan na neki od festivala A ranga ili bar 5 jacih festivala B kategorije. Svaka druga prica je iz domena "vunovlacarenja" i bavljenja jalovom teorijom. Ne znam bas sta podrazumevas pod "infrastrukturom". Ja na primer, ne mogu sebi priustiti niti jednog zaposlenog, vec samo obidjem izmedju 100 i 150 sponzora po filmu. A to sam radio i kada me niko nije poznavao, za debitantski film, kako bih mogao makar malo da obogatim "minijaturni" budzet. Tako da mi tesko polazi za rukom da sazaljevam neke autore koji, sasvim opravdano, zele da budu "gospoda" i "autori" i ne bave se pesackim, prljavim i za autora "nedostojnim" poslovima. Nije da se sa njima ne slazem ali u svetlu toga moze se sagledati njihovo odsustvo sa scene. Oni se mogu samo delimicno kriviti jer bi idealno bilo da svi oni imaju svoje producente. Ali, nema tu "infrastrukture" vec mora da se - sljaka. I, cesto, ponizava. I da se svaki dan radi od ujutru do uvece sa neizvesnim ishodom. Za Rasu si u pravu - njegovo ostsustvo je veliki gubitak. Ali, da zakljucim stvar vezanu za autore - i sam znas da je za Andjele 3 bilo jako tesko naci reditelja - odbilo je projekat 7-8 mladih, neafirmisanih i par afirmisanih. Ja to smatram nenormalnim. A ovaj podatak, opet, dosta rasvetljuje nasu filmsku scenu, slozices se, zar ne?
Dimitrije Vojnov
Slažem se, ali moraš imati na umu da je do sumraka producenata koji se isključivo bave produkcijom, dakle ne režiraju i ne glume, došlo upravo u periodu sunovrata naše kimematografije. To pre svega znači da su producenti potrebni i to ne kao lični producenti koje imaju reditelji već kao jedna struktura koja je nezavisna od autora, dakle nisu nam potrebni službenici autora već producenti u pravom smislu te reči. U Holivudu gde postoje producenti koji su istovremeno i autori nikada nijedna veća celina nije sa uspehom funkcionisala pod njihovim vođstvom a imali smo primer United Artistsa u dva navrata i Dream Works u inicijalnoj formi. Dakle, produkcija u svom najznačajnijem i presudnom formatu ne može da bude prepuštena autorima jer to dovodi do krize u kreativnom pogledu a ona se na kraju reflektuje i na biznis. U tom smislu za reditelje nije dobro da se bave produkcijom a naročito ne u tom "pešačkom" smislu jer ih to samo udaljava od onoga što im je osnovni zadatak a to je režiranje filma. Da ne govorimo o tome da rediteljima, naročito kada su debitanti, upravo producent daje legitimitet kada komuniciraju sa državnim komisijama koje su obrni-okreni osnovni pokretači srpske filmske proizvodnje. Isto tako, naravno da je važno uspostaviti kriterijume u radu državnih institucija koje su podržale filmove, naročito u pogledu toga šta su ti filmovi potom postigli. Međutim, čak ni kad se uspostave kriterijumi, stvari neće biti rešene dok se u kinematografiji ponovo ne pojave producenti kojima je to jedini posao i funkcija na projektu. Što se povraćaja novca kroz porez tiče, finansijski sistem države je nešto komplikovaniji od ovoga kako si ga predstavio. Država nije kasa koja daje i uzima novac nazad jer da jeste ubirala bi mnogo veći porez ako bi dozvolila ili investirala u neke druge profitabilnije i više oporezive aktivnosti. Dakle, ta proporcija o tome koliko je tebi država dala a koliko si joj ti vratio kroz porez naprosto nije relevantna. Nije tebi država dala pare da bi joj ti te pare vratio, niti si ti znao da ćeš te pare vratiti jer da jesi uzeo bi kredit u banci. Država treba da finansira ono što je za nju korisno u filmu a to su umetnička vrednost, nacionalna kultura, to da narod ima šta da gleda itd. E sad, ti stojiš pri tezi da su investicije u filmove način da bioskopi žive, ali ja mislim i da su investicije u bioskope jako bitna stvar a njih ima suviše malo. Drugo, domaći filmovi su bioskopima nepovoljniji u podeli zarade nego strani tako da manja gledanost stranog filma u određenom procentu može da bude ekvivalentna većoj gledanosti domaćeg, iz vizure bioskopdžija. Skok gledanosti u našim bioskopima koincidira sa obnavljanjem bioskopske mreže a ne sa poboljšanjem kvaliteta američkih i srpskih filmova. Pošto je ta bioskopska mreža sada mahom u stranim rukama, veliko je pitanje da li će podela novca od ulaznica koja je povoljnija za srpski film još dugo biti održiva i šta će se dešavati sa filmovima koji su vredni pažnje a ne privlače publiku u dovoljnoj meri da ih strani vlasnici uvrste na repertoar? Siguran sam da ti tokom prikazivanja PARADE nisi uslovljavao bioskop da posle tebe prikazuje i par dobrih srpskih nekomercijalmih filmova. Dakle, pokušaj da se srpski bioskopi preporode kroz investicije u produkciju nas je doveo do toga da uskoro možda više nećemo moći da prikazujemo neke naše manje komercijalne filmove.
Srđan Dragojević
Dimitrije, ti pricas o nekim idealnim okolnostima a ja, na protiv, govorim o trenutnom stanju i o jednostavnim potezima da se to stanje popravi, u granicama moguceg. Kakav crni "Dream Works"?! Ti bi izmislio kreativne producente, kojih nema i kojih, po svemu sudeci, nece ni biti. Pogotovo oni kojima je to jedini posao. Sto se tice zarade - opet si u "krivu", govori ti covek koji se time bavi. Za domaci film jos uvek mozes da izboris odnos 50:50 sa bioskopom, svi strani filmovi se prikazuju u odnosu 60:40 u korist prikazivaca. Pod bioskopskom mrezom ti podrazumevas multiplekse a ja ti govorim o blizu 100 jos uvek "zivih" ekrana u srbiji. Ako oni propadnu, multipleksi nece spasiti srpsku kinematografiju. Ulaganje u bioskopsku mrezu u srbiji je nuzno, uz ulaganje u film, tu spora nema. I za to, paradoksalna je stvar, ne treba tako mnogo sredstava. No, ja sam to namerno stavio po strani jer se u tim bioskopima mora i nesto prikazivati a sada, kada imamo gledane srpske filmove na nivou "incidenta" to je ipak nesto manje vazno. Ja vec godinama predlazem jednostavan sistem "bodovanja" u filmskom centru koji bi se, uprosceno govoreci svodio na sledece - producen/autor dobija za svoj sledeci film dodatna sredstva od fonda u zavisnosti od uspesnosti prethodnog i to u rangu - pola eura po gledaocu ili 100 000 eura za ucesce u takmicarskom programu A festivala i polovinu za prateci program, kao i po 10 000 eura za takmicarski program nekog od desetak relevantnih B festivala. (da ne detaljisem - za nagradu, toliko i toliko, itd). To nije neka "atomska fizika", to su jednostavne stvari. No, nisi se osvrnuo na vaznu stavku mog post-a - odbijanje mladih reditelja, nekih od njih i apsolvenata rezije u tom trenutku, da reziraju celovecernji igrani film. Da je meni pokojni Raka Djokic, kada sam bio apsolvent, ponudio da reziram sledeci "Brenin" nastavak, ja bih sam sebi kupio kartu za "Guberevac" ako bih odbio. Mismo danas u jednoj paradoksalnoj situaciji - ja razumem da vecina autora praske i drugih skola imaju problem da se prilagode na nove okolnosti i zele da budu "gospoda-reditelji". Ono sto je paradoksalno je to da se tako ponasaju mnogi mladi autori. Moram ti reci da sam uvek prezirao "seratore" koji samo sede i kukaju nad svojom teskom sudbinom, da su sva vrata zatvorena i da nema nikoga da prepozna njihovu "genijalnost". Potpuno iste price sam slusao od svojih kolega "genijalaca" i krajem osamdesetih kada sam studirao. Pokojni Jovan Ristic je dosao kod nas na akademiju i pitao studente da li neko hoce da dodje da rezira emisije i direktne prenose - odmah! Znas koliko se ljudi javilo? samo jedan - ja.
Dimitrije Vojnov
Vidi, ja sad ne želim da ulazim u slučaj A3 i pitanje odbijanja i prihvatanja jer je to stvar koju znam do tančina i velikom delu toga sam i lično prisustvovao zajedno sa tobom. U tom smislu, nije zanemarljiv faktor ni to kako si ti na kraju doneo odluku jer neće biti da su te baš svi apsolventi i diplomci odbili, a ti si odabrao čoveka koji uopšte nije reditelj po struci, vođen nekim drugim rezonima i to je legitimno. Dakle, odbili su reditelji tebe, ali te neki i nisu odbili, i na kraju si ipak, ti odbio njih. U tom smislu, kod A3 nisu do kraja čista posla.
Što se producenata tiče, nije da ih nema, već ih nema dovoljno a ne može ni da ih bude kada su reditelji i glumci, a sada polako i scenaristi počeli da preskaču tu stepenicu i sami komuniciraju sa finansijerima. Meni je neverovatno da ti kao reditelj ne primećuješ zakonitost da su i kod nas, ali i u svetu, filmovi koji imaju producenta koji nije autor u proseku bolji od filmova koje produciraju sami autori, odnosno da čak i kada je producent po vokaciji autor, bolji su filmovi koje producira drugom nego sebi.
Najbolji primer za to je KLIP čiji producent po vokaciji jeste autor ali nije autor tog konkretnog filma.
Ono što se javlja kao problem nije pitanje prepoznavanja genijalnosti već prosto profesionalne legitimacije. Ako se mađeš u komisiji na konkursu ti ne možeš da imaš apsolutni uvid u nečije sposobnosti i to me samo u estetskom već i u profesionalnom pogledu, da li je neko u stanju da uprkos tome što ima sjajan showreel sastavljen od studentskih radova snimi celovečernji film ili će posle dve sedmice snimanja završiti u postelji zbog depresije, premora i sl. Naročito ako je taj neko debitant ili hoće da radi nešto što nije standard kod nas. Međutim, kada vidiš da iza njega stoji ozbiljan producent, poznat u poslu, dokazan, onda ćeš lakše da mu odobriš sredstva. Da ne govorimo o slučaju filmova koji nisu bazirani na nečemu što je vidljivo iz scenarija - npr. Hanekeov AMOUR ima 68 strana, da ti je on došaomma čitanje, prvo bi konstatovao da tu nema dovoljno strana za celovečernji film. Ali, znajući da je to Haneke, đrugačije bi gledao na to.
Naravno, tu istu ulogu može da ima i autor-producent ali nije realno očekivati da će neko ostaviti svoje autorske projekte po strani da bi se bavio nekim drugim.
U tom smislu, meni je jasan tvoj interes i ti imaš puno pravo da ga zastupaš. Ja samo hoću da ti kažem da taj interes ne možeš da proglasiš za princip koji je univerzalno prihvatljiv i lekovit za naš film. To što ti smatraš brzim rešenjem nažalost ne pomera našu kinematografiju iz stanja u kome se filmovi snimaju da bi filmski radnici imali šta da rade. Ono samo na kratko otvara put do onoga što je cilj a to ke da se filmovi snimaju zato jer imaju potencijal da nekoga zainteresuju na ovom ili onom nivou.
U tom smislu, i bioskopi previše očekuju od autora i producenata a zaboravili su na vremena kada su bioskopi finansirali nastanak komercijalnih filmova, kada su distributeri bilo krupan finansijer filmske produkcije. Oni žele proizvod u koji nisu spremni da ulažu novac i da nešto rizikuju. To je još jedan faktor koji se zamemaruje.
Sada je sve svedeno na FCS koji, bez sumnje, ne radi svoj posao i ne funkcioniše, ali neki potencijalni interesenti žele da dođu na gotovo.
Srđan Dragojević
Cekaj bre, da budemo nacisto oko tih stvari. I sam znas da je to bila Bjelina preporuka posto su apsolutno svi koje sam zvao rekli NE. Ne treba praviti mistifikaciju oko cistih stvari. Tek su se kasnije te rodbinske veze pojavile kao nesto bitno, za koje niko znao nije, a cudno je da i ti, kao deo projekta, imas sklonost ka mistifikaciji. Ako me potsetis koji je reditelj jos rekao DA, bio bih ti zahvalan. No, to nisu zanimljive stvari za ljude koji ovo citaju. Sto se drugis stvari tice, ne shvatam koji to moj "interes" ti prepoznajes. Mene, na protiv, uopste ne bi zanimalo da budem (i) producent kada bi se nasao neko ko ce da mi plati honorar i nadje novac za pristojno izvodjenje teksta. A sto se autorke koju spominjes tice, veoma dobro znas da je ona, kao nekoliko njih, otisla u producentsku kuci znajuci da ona ima u tom trenutku politicko-"coporativni" uticaj, a ne zbog autorske bliskosti. Te je taj deo post-a ipak mistifikacija u koju ce poverovati samo ljudi koji nisu neposredno u ovom nasem poslu. No, ja ne kazem da u tome sto pricas nema istine - ima je itekako. Ali, da li cemo cekati da se pojave kreativni producenti ili pokusati da unapredimo stanje onolko koliko je moguce, mislim da tu nema dileme.
Osim toga, pitanje je li apsolutno "stetno" da producent bude i glumac ili reditelj, krajnje je diskutabilno. kakav problem mozemo imati sa time sto je Bjela bio producent "Lepih sela" ili "Rana". Bio je i "Malog sveta", bioskopski, sasvim uspesnog, a on tamo ne glumi zar ne? Pa, recimo, Ulrich Seidl, mozda najzanimljiviji evropski autor trenutno, je uvek producent svojih filmova. U Evropi je pitanje "kreativnog" producenta zaista diskutabilno, u velikoj meri to su ljudi kojima je glavno svojstvo da se "muvaju"po festivalima, znaju ljude iz fondova i ne bave se, pretezno, kreativnim aspektima produkcije. Tako da tu ne treba mistifikovati i preuvelicavati njihovu ulogu, osim da se smeskaju i popunjavaju neverovatne gomile formulara koji svaki fond zahteva. veoma dobro poznajem tu felu i medju njima ima vanrednih ljudi ali vecina su zapravo salterski sluzbenici sa solidnim social skills. vecina autora, barem onih koji su dovoljno vredni, znaju jezik i pedantni, mogu da obave taj posao bez negativnog uticaja na sopstveni kreativni proces.
Dimitrije Vojnov
Ja se ne slažem da reditelj može da prođe neoštećen kroz produkcioni košmar jer što više misli o produkciji manje misli o svojoj kreaciji, i što se više troši sa finansijerima manje ima strpljenja za svoje najbliže saradnike. Isto tako ređi su uspeliji director's cutovi od onih koje bismo nazvali producer's cutovima. Da ne govorimo o autorskoj autonomiji koju gubi kada mora svoju poetiku da podredi tome da ima glumca kao producenta, ili scenaristu još gore, a imali smo takve slučajeve. Mislim da je dobro kada u projektu pored reditelja čiji je osnovni zadatak da izvuče maksimum iz ekipe bude još neko ko je tu da izvuče maksimum iz njega, a da mu naravno ne narušava autonomiju. I reditelji su ljudi koji se moraju nadgledati i to je za njihovo dobro.
Srđan Dragojević
Slazem se. Imao sam tri puta glumce za producente, dva puta je bilo odlicno, jednom zaista frustrirajuce. Tako da, nikada ne znas. kada vec nemas kreativnog producenta, mnogo je bolje da to budes sam, a da preskocis glumca. To je moj savet svim mladim rediteljima. No, nije to nikakvo pravilo. U evropskom filmu te razlike u cut-ovima nema, pa je iz toga nemoguce izvoditi zakljucke. Mi ovde pricamo o evropskom filmu a tu vazi ono sto sam ti rekao. Jedino britaska kinematografija, u evropi, ima kreativne producente ali je to izuzetak. producenti u evropi su, pretezno, na zalost, ljudi koji se u film razumeju samo povrsno a njihovo polje ekspertize je pakovanje kroz fondove i kreativno popunjavanje formulara. Zato ti ne dopustam da mistifikujes stvari, jer ocekujem da ovo moze procitati i neko od mladjih kolega koji se bave ili ce se tek baviti filmom. Sve ovo sto delim sa tobom i drugima, pociva na dvodecenijskom iskustvu. Ovo poslednje, je jasno, nesto sa cime se suocavamo u poslednjih deset godina. Verujem da bi nekoliko jednostavnih "novina' o kojima sam pricao promenilo dramaticn "lice" nase kinematografije. Uz, jasno, postojanje samo jednog coveka koji dve ili cetiri godine bira filmove i eliminisanje "selektorske komisije". U umetnosti nema demokratje, pogotovo ne srpske varijante demokratije, vec jedino funkconise "prosveceni apsolutizam". A stimulacije su nesto sto bi svima koristilo. Priznajem, meni bi koristila stimulacija gledanosti, kao i Bjeli, Sotri, Zeki, Debelom i Rasi, a nekim mladim autorima koji imaju uspeha na festivalima koristila bi "fstivalska stimulacija". I time bi se u dobroj meri pomirila dva pristupa filmu, i jedni i drugi bi bili vrednovani te bi se izbegla bilo kakva vrsta favorizovanja. A onaj ko postigne i jedno i drugo, dobija duplo. To je, nekako, najpostenije. E, sto se distributera i prikazivaca tice - ja licno znam da su neki jako zainteresovani. na moje pitanje - da li vam se ikada iko obratio? odgovor je - NE. A recimo da danas ima bar pet producenata ili reditelja ciji bi poziv za saradnju prikazivaci ozbiljno razmotrili.
Dimitrije Vojnov
Ne bih se složio oko ovoga za producente. Svakako da u Evropi ne postoji taj kult producenta kao autorske figure koja je našla scenario na jednom mestu, reditelja na drugom i sve to finansirala angažujući zvezdu, kao u Holivudu ali i filmovi koji su par excellence autorski su imali harizmatične producente kao što su Carlo Ponti i Dino De Laurentiis u Italiji, nedavno preminuli Bernd Eischinger u Nemačkoj a o Francuskoj i producentima u rasponu od Luc Bessona, preko Erica Nevea i Alain Sardea do Thomasa Langmanna koji je prošle godine dobio oskara da i ne govorimo. Dakle, pored Britanije imaš Francusku kao zemlju sa prepoznatljivim producentima, imaš Nemačku, imaš velike kuće po Skandinaviji uključujući Von Trierovu Zentropu koja producira sve i svašta, imaš velike producente u Rusiji, doduše bliske televizijama, ali svejedno. U Evropi postoje mnogi veliki producenti sa izrazitim kreativnim pečatom (Eischinger je bio kreativno umešan i u UNTERGANG I u BAADER-MEINHOF KOMPLEX) a naročito kad je reč o onome što i ti i ja najviše volimo, a to je kvalitetan film koji publika rado gleda. Jako malo evropskih filmova tog profila nisu proizveli vrlo profilisani i ozbiljni producenti. Dakle, tvoja teza o producentima-činovnicima je više neproverena glasina, da citiramo kolegu koji je takođe pravio bolje filmove dok ih nije sam producirao.
Srđan Dragojević
To stoji. Nema sta. Ali ti nastavljas tu tendenciju da pricas o "LIGI SAMPIONA" a mi diskutujemo kako da nekako igramo "LIGU EVROPE". A to je kontra-produktivno. Posto, ja ucestvujem u ovome ne da bismo ti i ja pametovali vec ce, mozda, nekome ko se bavi ovim poslom u srbiji biti korisno. A ti ljudi treba da znaju realnost i svet koji je ili ce njima biti dostupan a ne da pricamo o "Dream Worksu" ili o najbogatijim zemljama evrope cija su trzista ogromna.
Dimitrije Vojnov
Ja samo iznosim argumente koji kažu da onaj film koji se tebi i meni dopada ne može u adekvatnoj formi da nastane, a da ne govorim o tome da ne može da se eksploatiše bez adekvatnog producenta. I oni takođe uzimaju novac od fondova, ne znam da li si čitao kolumnu Vincenta Maravala koja je baš odjeknula u javnosti u kojoj je on obiasnio da se se skoro nijedan francuski film ne isplati i da glumci imaju prenaduvane honorare zato što se finansiraju iz fondova, da uzimaju za francuske filmove i po deset puta više para nego kad igraju kod Amera iako se prodaju za manje tržište kad snimaju kod kuće itd. Dakle, u Evropi se i komercijalni film snima od fondova, i postoji svest o tome.
Otud, ako govorimo o tome da neko drugi sem tebe, Bjele i Šotre zaželi da radi komercijalni film, čekaju ga veliki problemi - država nema sluha za to, televizije su dosta zatvorene a zašto ne reći i već finansiraju Bjelu, Šotri i tebe, dakle svoj budžet za to su opredelile. Preostaje im samo da budu robovi koliko-toliko popularnih glumaca koji su ostali izvan tvojih, Bjelinih i Šotrinih akcija, što je priznaćeš nezahvalna sudbina... A onda ako i snime takav film, a radiće ga u skromnim uslovima što komercijalni film baš i me trpi, moraju da budu supertalenti da ne deluju kao totalni idioti i da se ne osramote i ozbiljno se postavlja pitanje da li je to bilo vredno mučenja, naročito jer će konkurencija prirodno isoristiti sve ne bi li te otpisala - zašto bi iko bio sentimentalan prema tebi?
S druge strane, s malo para može da se snimi neki arty film, a postoji i masa nekih konkursa na kojima se nešto za početak može dobiti, i onda se reditelji opredeljuju za to.
Dočim, da postoje producenti, sve bi to lakše išlo.
Srđan Dragojević
Tako je, to je vazna TEZA - za koju se ja borim - i kod nas komercijalni filmovi treba da budu pomognuti od drzave - ali, ne koristimo termin komercijalni vec komunikativni, jer komercijalno implicira isplativost. Kada drzava pomogne i ovakve filmove - a vidim da si zanemario moju tezu da film preko 200 000 gledalaca kroz PDV na karte i poreze na honorare vrati drzavi ulaganje, a zaposli ljude - onda ce biti prostora da u te filmove udju i privatni investitori, distributeri i prikazivaci. Sada, podrska drzave komunikativnim filmovima, nije onolika koliko ti verujes da jeste - Sotra ne dobija obicno nista, mi smo dobili 15 miliona sto je dosta skromno, ali zadovoljavajuce s obzirom da smo uspeli da imamo, svce zajedno 6 ko-producenata, Montevideo je dobio tek naknadno. No, ako drzava objavi svoju nameru da podrzava i te filmove, nakon dve-tri godine, pojavice se i producenti. nakon toga, pojavice se i sponzori.
Dimitrije Vojnov
Kad kažem komercijalni film, pod tim mislim na repertoarski film koji neće svoju funkciju uspeti da ispuni bez publike koje naravno ni u jednom ishodu ne može biti dovoljno da bi se film isplatio.
Inače, zanimljivo je da se niko od kolega nije uključio u raspravu do sada, ne znam da li si primetio?
Srđan Dragojević
Jesam. Dobro, repertoarski fim je ok izraz, samo da zaobidjemo to "komercijalni". Ne samo sto to nije istina, vec postoji i jedno, sasma apsurdno, gadjenje prema repertoarskom filmu koje se, valjda indoktrinira i na FDU. Umesto da reditelji izlaze sa znanjem kako da reziraju dijalosku scenu sa vise od tri osobe a da ne, redovno, promase "rampu" i da pola glumaca gleda kao Ferkonja ("za mladje "U registraturi") oni se uce da su bogomdani umetnici i autori i glavni pokazni primeri su bertolucijevi filmovi iz kojih se zanat ne uci.

A zasto je podrska drzave REPERTOARSKOM filmu tako VAZNA? Zato sto je repertoarski film zapravo PARIJA. Ni jedan evropski fond nece podrzati takav film jer se tamo apsolutno preferira ART-HOUSE i to - nekriticki. Novost koju treba da znaju mnogi mladi autori jeste da se cesto na mnogim fondovima scenariji i ne citaju vec ako su sizei dovoljno politicki korektni, oni dobijaju zeleno svetlo. Naravno, nema generalizacije, nije svuda i uvek tako. Ali, jedno je cinjenica - komedija je jednostavno vise-manje neprihvatljiv zanr i evidentno ignorisan. Sto je, naravno, steta. Ako se prisetimo znatnog doba evropskog filma, jedan znacajan broj filmova jesu - komedije. Ovo se, naravno, ne zavrsava savetom mladim autorima da komediju izbegavaju. Samo ce im biti nesto teze.

35 Comments:

Anonymous Bane said...

Neka Dragojević ne folira da ga ne interesuje publika i festivali u svetu. PARADA je čist politički film kao i GEORGIJE. To su i skroz slabi filmovi i Dragojević je predpostavljam morao da snimi to da bi se dodvorio moćnicima i prosperirao. Neka kaže zašto ima tamo neko mesto u SPSu. Voli SPS, voli politiku ili se bori za narod. Gleda taj samo svoju bulju.

3:04 PM  
Blogger Bane said...

Normalno je da samo vas dvojica komentarišete jer je i vaš krug veoma zatvoren. Pogledajte malo sebe.

5:56 AM  
Blogger Bane said...

Dimitrije, dobro razmisli što ti više niko ne ostavlja komentare osim mene. Čak sam postavio i na svom Fejsbuk profilu tvoj blog i zamolio ljude da kometr+arišu ali vidiš, neće. Morate malo da izađete iz hermetičnog BG kruga i spajte se sa kvaltetnim ljudima iz Srbije da bi vas shvatili ljudi ozbiljno inače, ostaćete samo BG ekipa, a koliko ja razumem hteli bi da idete u svet. Kako ćete u svet kada i sami svoj narod ne podnosite, kako da prorade bioskopi i širite film kada ne dozvoljavate komunikaciju sa publikom.

4:44 PM  
Anonymous Dimitrije said...

Ne znam tačno šta treba da radimo po Srbiji kad je reč o filmu. I u Americi koja je mnogo veća od Srbije se ključne odluke u kinematografiji donose u Holivudu, u Kaliforniji, pa ne znam zaista zašto se činjenica da smo Srđan i ja iz Beograda može smatrati bilo kakvim znakom hermetičnosti? Ljudi ne komentarišu jer ili nemaju šta da kažu, ili imaju a ne žele a besmisleno je to vezivati za nekakvu opoziciju Beograda i ostatka Srbije. Uostalom, Srđan je od svojih šest filmova čak dva smestio izrazito van Beograda a u GEORGIJU čak nema ni junake iz Beograda, dakle nije mi do kraja jasno o čemu govoriš? Ljudi koji se bave filmom dolaze iz raznih krajeva zemlje, ali sticajem okolnosti žive u Beogradu, dakle komunikacija sa kvalitetnim ljudima postoji. Na poslednjem filmu koji smo radili Danilo i ja glavni glumci su iz Budve i Užica, reditelj je iz Podgorice, direktor fotografije iz Valjeva, snimali smo u Smederevu i Vrnjačkoj Banji Dakle, ljudi iz cele zemlje već jesu aktivni u kinematografiji...

3:06 PM  
Blogger Bane said...

Amerika, Amerika, Holivud. Ponavljaš se Dimitrije. Već smo imali raspravu oko toga i isto ponavljaš. Reci mi da li misliš da je Holivud glavni svetski centar filmskih dešavanja? Postoji li za tebe češka škola, francuski film, evropski film uopšte. Postoji li australijski film? U Parizu je odrađena prva filmska projekcija. Da nije bilo braće Limijer ne bi bilo ni filma. Ako za tebe samo Holivud postoji, to je stvarno neozbiljno sa tvoje strane. A kada smo već kod Holivuda: odakle je Polanski (doduše on dugo ne radi u Amrerici jer živi u Francuskoj, znaš i sam zbog čega), odakle je Miloš Forman (zar on nije uradio i odlične filmove pre Holivuda - CRNI PETAR, GORI MOJA GOSPOĐICE), odakle je Mencl, odakle je Zoran Perišić... Dakle u tom Holivudu dolaze ljudi iz drugih kontinenata. Imamo i drugu situaciju - Zašto je recimo Kjubrik snimao dosta van Amerike i kritikovao Ameriku toliko, a rođen je u Americi. Znaš i za Hičkoka kakve je probleme imao baš od tih holivudskih derikoža, pa je sam finansirao ''Psiho'' (ti kao njegov fan bi mogao nešto da naučiš od Hičkoka - da nije sve u lovi. Hičkok je rizikovao debelo zbog toga. Nije se odrekao svojih stavova, a reci mi zbog čega je Srđan radio Georgija, Paradu i scenario za Slatko od snova i da li si ti sve radio zbog filma ili zbog love). Srđan Dragojević je snimao van Bga GEORGIJA ali su mu glavni glumci iz Beograda. ''Ljudi koji se bave filmom dolaze iz raznih krajeva zemlje, ali sticajem okolnosti žive u Beogradu, dakle komunikacija sa kvalitetnim ljudima postoji.'' Dakle, oni koji ne žive sticajem okolnosti iz Bga su nepoželjni. Moraju da žive tamo. Dobro. Reci mi onda kakav to ''Holivud'' postoji u BGu baš me interesuje? Kakva izdavačka delatnost i važne filmske produkcijske kuće postoje u BGu? Jel to može da se upoređuje sa svetskim uslovima i holivudskim uslovima, reci mi molim te? Da bar imate svetsku produkciju, pa da vam skinem kapu i kažem - jeste, vi ste novi Holivud ali niste. Ne moraš ti meni da pričaš da su ljudi iz Srbije filmski aktivni. Ja to dobro znam. Vi ste se učaurili u BGu, pa opet mi spominješ svoje prijatelje sa kojima sarađuješ. Navedi mi bre neko ime koje ne radi sa tobom. Reci mi da li si nekada napisao pozitivnu kritku za čoveka autora koga ti ne poznaješ lično? I ono što mi je najvažnije da znam je da li se filmom bavite isključivo zbog love ili postoji i ljubav prema filmu tj. da ste jedan film uradili bez sredstava i pomoći neke institucije, iz duše onako, a ne po uzoru na ROMPER STOMPER...?

11:30 AM  
Blogger Bane said...

''Ljudi ne komentarišu jer ili nemaju šta da kažu, ili imaju a ne žele a besmisleno je to vezivati za nekakvu opoziciju Beograda i ostatka Srbije.'' Pa evo ja imam šta da kažem i iznosim ti mišljenje koje ti ne moraš da prihvatiš. A taj odbojan stav da ne razumeš o čemu pričam je odbrambeni mehanizam jer ne želiš da shvatiš da nije sve u klanovima i da umetnost nije takmičenje jer to nije sport. Sa prosečnim ljudima možete da manipulišete ali oni ne razumeju vaše razgovore, pa misle da ste svetsko čudo. Stalno polemišete o nekim brojkama - ovaj festival, onaj festival... Dobijte jednu zlatnu palmu, lava, medveda... pa onda će taj vaš kvazi stav možda i biti prihvaćen. Znaš Tesla je mogao da se obogati ali nije hteo. Nije ga to interesovalo. Zanimalo ga je unapređenje čovečanstva i da pomogne čovečanstvu. Skoro si na RTSu pričao o njemu, pa zbog toga ti to spominjem.

11:43 AM  
Anonymous Dimitrije said...

Bane, lako je pod pseudonimom napadati Srđana i mene i komentarisati naš rad a mi nemamo nikakav uvid u to ni ko si ti ni kakvi su tvoji radovi i da li ti nastupaš sa pozicije nekoga o koga se Beograd zaista ogrešio i uskratio mu mogućnost da radi iako je imao kvalitet za to.

Argument da poznajem ljude o kojima sam pisao povoljne kritike je besmislen iz više razloga, prvo jer nije sasvim tačan, drugo, zato što je u Srbiji jako teško izbeći susret sa svakim čije je delo dobacilo dotle da se o njemu piše.

Kad je reč o Americi kao primeru, i Holivudu, dao sam je kao primer mesta u kome upravo svi ljudi, često ne samo iz raznih krajeva SAD već i celog sveta, dolaze da rade i žive i stvaraju upravo u jednom gradu. Dakle, ne potcenjujem druge zemlje, ali primer Holivuda kao mesta kome gravitira ceo svet filma, na dobar način objašnjava zašto srpske filmadžije gravitiraju Beogradu.

Uostalom, i u Francuskoj, centar kinematografije je u Parizu, i mahom tamo žive oni koji se bave filmom i tamo se sklapaju poslovi. U Češkoj se ne pravi film u nekom selu, već u Pragu. Uostalom čak i kod nas postoji PRAŠKA ŠKOLA, nije BOLESLAVSKA ŠKOLA, dakle opet je vezana za glavni grad Češke a ne za neki manji centar. U Poljskoj filmska škola nije u Varšavi ali se u Varšavi dešavaju osnovni procesi u kinematografiji. Dakle, skoro svuda je tako, osim možda ranije u Zapadnoj Nemačkoj gde Bon nije bio toliko bitan kinematografski centar, ali sada sa Berlinom nema dileme gde čovek pre svega treba da ode ako hoće da se bavi filmom u Nemačkoj.

Zbilja, samo u zemljama u kojima je glavni grad samo administrativni centar a ne i najveći grad imamo slučajeve da kinematografija ne gravitira prema tom mestu, kao što je slučaj Amerike, recimo, ili zbog specifičnih multilingualnih okolnosti Kanade.

Zbog toga ne znam u čemu je problem ako je osnovna destinacija u poslovnom smislu Beograd, naročito u Srbiji - jednoj ipak vrlo maloj zemlji koja nema ni prostora za neku veću decentralizaciju. U određenom smislu i Novi Sad je svojevrsni kinematografski centar, ima i školu, i fond i producentske kuće, ali rezultati su uglavnom marginalni, iako se jako radi na tome da se nametne.

Dakle, to je što se tiče Holivuda, Evrope i drugih krajnje sumnjivih tvrdnji koje si izneo.

Kad je reč o tome ko je izmislio film, nauči malo o tome pošto su Braća Limijer napravila prvu projekciju ali se glavni pronalasci na tu temu nisu dešavali u Francuskoj, i bilo je nekoliko sličnih istraživanja na tu temu u isto vreme, među njima i neka u Americi. Braća su samo napravila samo najkomercijalniji vid javnog, kolektivnog gledanja filma i najzgodniju tehniku za snimanje i eksploataciju. No, o tome ne moram da te poučavam ja, to možeš da nađeš gde god hoćeš.

Dakle, ti ne vladaš ni najosnovnijim pojmovima vezanim za argumente koje iznosiš. To uključuje i priču o Hičkoku koju iznosiš i koja jako podseća na ono što je prikazano u skarednom filmu HIČKOK Saše Džervazija koji je nedavno postao dostupan na internetu pa si ga verovatno odatle skinuo, pogledao i poverovao u sve što si video. Nažalost, taj film je daleko od tačnog i pouzdanog.

Nažalost, Bane, i Hičkok, i češki, i francuski i američki i srpski film su daleko kompleksniji od onoga kako ga ti doživljavaš što samo po sebi nije problem. Ali tvoja teza o nekakvom pritisku Beograda na ostatak kinematografije je toksična, lažna i verovatno provokativna za razne povodljive ljude koji se ne snalaze u kinematografiji.

3:25 PM  
Blogger Bane said...

Ne krijem se ja pod pseudonimom Dimitrije. To je moj nadimak. Mogao si da odeš i do mog bloga preko mog nadimka. Ostavljeno je tu. A što se tiče Srđana, evo i mog iskrenog mišljenja o autoru koji ima isto ime kao Dragojević, a uradio je SRPSKI FILM http://bane-artfilm.blogspot.com/2010/09/srpski-film.html

Evo i nekih popisa mojih filmova koje sam radio http://www.imdb.com/name/nm5374866/ Da, znam da ćeš reći, svi su ti nepoznati ali to je već tvoj problem jer da malo više pratiš filmska dešavanja, znao bi nešto i o njima. Filmovi su rađeni sa jako malo para, a prolazili su na važnim festivalima i u Beogradu i van Srbije rame uz rame sa filmovima i autorima koji rade sa ozbiljnim budžetima.

3:45 PM  
Blogger Bane said...

Izvinjavam se moguće da nisi mogao doći do mog bloga preko imena (mislio sam da može), ne snalazim se baš najbolje sa tim ali nikako ne želim da se krijem. Evo ti linkova do mojih filmova
http://www.youtube.com/watch?v=UgSUp3uKJY8
Kritike i pojavljivanja u vezi tog filma
http://filmske-radosti.com/novo/Recenzije/Glas-Bo%C5%BEiji-u-narodu-Branko-Radakovi%C4%87-2010
http://www.danas.rs/danasrs/kultura/globalizacija_i_aktuelne_socijalne_price.11.html?news_id=249038
http://www.fcs.rs/generic.php?page=vest&id=1462
http://www.etnofilm.org/einfo2.html

4:12 PM  
Anonymous Anonymous said...

Bane, vidim na imdb-u da imas jako veliki opus za tako mladog coveka. Da li nesto od tvojih radova moze da se vidi na internetu? Ako te ne mrzi, napisi i na kojim su festivalima bili, jako me zanima! Prosto mi je da do sada nisam cuo za tebe...

4:13 PM  
Blogger Bane said...

Već sam postavio u predhodnoj poruci jedan link. Idemo dalje. Moj prvi dugometražni dokumentarac
http://www.youtube.com/watch?v=hwe1HpSgmXM
učestvovao na BELDOCSu 2012
http://www.youtube.com/watch?v=UoJooLQOvl8
Ovde ima popriličan broj linkova na Vikipediji koji vode do toga šta i kako u vezi ovog filma
http://sr.wikipedia.org/wiki/Bilo_jednom_u_Para%C4%87inu

4:33 PM  
Blogger Bane said...

Što se tiče mog filmskog opusa on nije potpun na imdbu. Imam oko 20 i nešto filmova ali postaviće se i to ima vremena. ne mogu sve da postizavam. na ovom kanalu mogu se videti mnogi moji drugi radovi: spotovi koje sam radio, sa bendovima sa kojima sam radio...
http://www.youtube.com/user/kontraist?feature=watch

4:37 PM  
Blogger Bane said...

Prošle godine sam učestvovao sa različitim filmovaima na bitnim festivalima u Bgu i inostranstvu gde su jake konkurencije. Evo linkova
http://sr.wikipedia.org/wiki/Pozdrav_video_kasetama!
http://www.fcs.rs/eng/generic.php?page=vest&id=261
http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/Radio+Beograd+1/1220794/Film.html/
http://www.youtube.com/watch?v=azeJ84p0Mmw

4:42 PM  
Blogger Bane said...

Neke kritike
http://ngbooart.blogspot.com/2012/12/3-x-eksperimentalni-film-made-by-branko.html
http://www.hellycherry.com/2013/01/filmovi-branka-radakovica.html
http://konkursiregiona-afirmator.net/podeljena-srbija-2009-pise-milos-zivanovic/
i na ovom kanalu ima dosta toga
http://www.youtube.com/user/ddejanXX

4:47 PM  
Blogger Bane said...

E sada ćeš Dimitrije reći, da je to amaterski ali kako je to moguće da budem na tolikim profi festivala, a da budem amater. Pri tom nikada nisam pripadao nijednom klanu, niti političkoj partiji, niti sam imao para, veze i poznanstva, niti živim u BGu, već u Baču koji je slepo crevo Srbije. ipak, kada bude moj film u BGu jako me iritira koliko je sve unapred osmišljeno i koliko su autori iz BGa forsirani... Ja sam tu neki tamo mali iz provincije. Ali dopirem samo preko kvaliteta a ne preko veza. zbog toga sam te i pitao da li se vi bavite samo filmom zbog love ili postoji ljubav prema umetnosti. Dragojević je na nekoj funkciji u SPSu. Zbog čega? zašto se ne bavi samo filmom. I reci mi ako dobro pratiš filmska dešavanja od autora iz Srbije kako nisi čuo za neke od mojih filmova?

4:54 PM  
Blogger Bane said...

I zapamti ja nikoga ne napadam, ja kritikujem. Napadi su termini za političare. Film o Hičkoku jesam gledao i to si lepo provalio. Kakve to veze ima odakle sam ga skinuo? Šta ti ne skidaš filmove sa neta? Ti si veran fan bioskopa. Sve pratiš, sva dešavanja preko platna. Što je skaredan film? Odkud ti znaš da li je to istina ili ne? I da nije istina, važna je pouka a ona glasi bori se za svoju umetnost. Hopkins je glumački genije. ja ti na sve odgovaram a ti meni ne. Nisi mi odgovorio da li Bg ima svetske uslove. ''Hoćete žanrovski film a nemate dovoljno love. ''Beogradski fantom'' snimljen za 500 000 E, a nisu mogli da skinu bilborde. Kakav je to profesionalizam i centar onda.

5:06 PM  
Blogger Bane said...

''Kad je reč o tome ko je izmislio film, nauči malo o tome pošto su Braća Limijer napravila prvu projekciju ali se glavni pronalasci na tu temu nisu dešavali u Francuskoj, i bilo je nekoliko sličnih istraživanja na tu temu u isto vreme, među njima i neka u Americi. Braća su samo napravila samo najkomercijalniji vid javnog, kolektivnog gledanja filma i najzgodniju tehniku za snimanje i eksploataciju. No, o tome ne moram da te poučavam ja, to možeš da nađeš gde god hoćeš.'' Obrazuj me molim te. Koji su to Amerikanci? Zašto kod njih nije održana prva projekcija kada su istraživanja rađena u Americi. Reci mi koji su to Amerikanci? Evo ako si ti edukator filmski, ajde nauči me, pa da znam. Potražio sam na Internetu ali nisam naišao ništa vezano za Amerikance na tu temu.

5:12 PM  
Blogger Bane said...

Ako misliš na Edisonov kinetoskop, pa to je smešno. Pa što nisu razradili to Amerikanci, nego braća Limijer. O čemu ti pričaš čoveče? Koje napravio prvu kameru? Čovek braće Limijer. Ti brkaš neke stvari. To ti je kao odnos Edison-Tesla.
Ti bi da me spustiš sa pričom o Edisonovom kinetoskopu. Veoma zanimljivo od tebe. To ti nekom drugom.

5:30 PM  
Blogger Bane said...

Da, Ameriku je obožavao i Lenon pa su ga tamo ublili. Oni i nas obožavaju pa su nas bombardovali 99. ali to je za naše dobro, da bi shvatili koliko smo glupi, a oni pametni. I Teslu su izradili ali dobro to je manje važno. Amerika, najveća sila. Obećana zemlja.

5:48 PM  
Anonymous Dimitrije said...

Nije bitno odakle si skinuo film, Bane. Bitno je da mi je potpuno jasno na osnovu čega baziraš svoj utisak o Hičkoku, a to je jedan, nažalost, jako slab film u kome je Hičkok vrlo netačno i površno prikazan, a što se Hopkinsove glume tiče, on u tom filmu ne izgleda kao Hičkok, ne zvuči kao Hičkok, i jedino što se na polju transformacije može reći za njega je da povremeno ne liči ni na Hopkinsa, to jest ne liči ni na šta.

To što ja znam više o Hičkoku od tebe ili od autora filma HIČKOK nije nešto naročito ekskluzivno, ljudi generalno znaju više o Hičkoku od tebe i ljudi koji su snimali taj bedni film.

Tako da ako te tema Hičkoka zanima, mogao bi da pročitaš neke od osnovnih knjiga o njemu ili da sa interneta skineš televizijski film THE GIRL. To je u svakom slučaju bolji portret ovog velikog reditelja.

Kad je reč o produkciji u Beogradu, i ljubavi prema Americi, nisam siguran da mi je jasno kada sam rekao da u Beogradu postoje isti uslovi kao u Holivudu, niti kojom prilikom sam rekao da obožavam Ameriku (možda bi ti bilo poučno da se malo obavestiš o mojim stavovima pre nego što kreneš da govoriš o njima - recimo - http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Majke-i-macehe-Dimitrije-Vojnov.sr.html ili http://www.standard.rs/proglas-200-srpskih-intelektualaca-raspisati-referendum-o-nato.html ) pošto si ti istovremeno jako neobavešten o temama o kojima govoriš, a čini mi se da i o onome što ti se kaže imaš pogrešan utisak.

Nota bene, kad je reč o uslovima za rad u Beogradu, naglasići nekoliko zanimljivih stvari. Recimo direkcija Pink Film International koji ima izvanredne studje u Šimanovcima nalazi se u Beogradu i u tim studijima su snimani tehnički zahtevni američki odnosno "holivudski" filmovi. U Beogradu postoje firme, a ranije su bile i u Novom Sadu koje raspolažu najsavremenijim kamerama i tehnikom. U Beogradu i delom u Novom Sadu nalaze se stduiji za animaciju i specijalne efekte koji su radili kako na srpskim tako i na američkim filmovima, od kojih su neki bili vrhunska holivudska produkcija kao recimo THE OTHER GUYS. Dakle, što se tehničkih kapaciteta tiče, sa direkcijom u Beogradu, Srbija ima izuzetno velike tehničke kapacitete koji su "holivudski" samim tim što ih je Holivud upošljavao na svojim projektima.

Dakle, čak ti ni ta teza nije tačna. Ukoliko ti FANTOM nije dovoljno perfektno urađen, mada sam ja zadovoljan tim filmom, pretpostavljam da nemaš nikakve primedbe na ČARLSTON ZA OGNJENKU? Taj film je zbilja perfekcionistički realizovan u tehničkom pogledu.

Dakle, Bane, lepo je to što hoćeš da raspravljaš, ali moraš da pripremiš ozbiljne argumente.

3:19 AM  
Blogger Bane said...

Sa tobom ne vredi raspravljati. Ti ne razumeš suštinu priče. ČARSLTON ZA OGNJENKU - nisam spominjao. Koji je još film poput njega takav snimljen u produkcijskom smislu? Jedan film je takav snimljen i ti smatraš da to čini ''holivudsku produkciju'' u Srbiji. D aje snimljeno i još 10 takvih, pa jel to dokazuje da smo ''Holivud'' jer koliko filmova Holivud prozvede i koliko brzo za razliku od nas. Pa napiši koliko ste radili na ČARLSTONU ZA OGNJENKU i FANTOMU. Reci mi da li se u Holivudu dešava, kao što se kod FANTOMA desilo da snime bilborde a radnja se dešava 1979. a pritom je priča o istinitom događaju? Odgovori na to pitanje, kada pokušavaš da nametneš priču o tome da nemam ozbiljne argumente. Navedi bre argument za to. koji je tvoj ozbiljni argument za to osim da si ti zadovoljan. Ja ih imam itekako, i to veoma ozbiljne (ti to ne možeš da prihvatiš) a ti sve odgovaraš na ono što ti se sviđa i gde bi kao da probaš da me izmanipulišeš tj. one koji budu čitali ovo.

8:11 AM  
Blogger Bane said...

Što se tiče Hičkoka - priznajem da više znaš o njemu od mene (nigde nisam ni naveo da ja bolje znam niti ti to govorim) ali ti ne shvataš suštinu. Ja sam napisao već šta je poenta i neću to da ponavljam, već ću da citiram neke važne stvari vezane za temu glume iz knjige Ranka Munitića o Aleksandru Berčeku, pošto spominješ da Hopkins ne liči ni na šta. Nemoj to više nigde da govoriš, svako ozbiljan će da ti se smeje. Bolje da ostane među nama. ''Kreiranje dramskog lika po stvarnoj ličnosti, iz savremenog ili istorijskog ambijenta, jeste privlačan i izazovan ali rizičan zadatak: jer će većina onih koji budu procenjivali konačni rezultat, daleko više pažnje (i žuči) posvetiti pitanju - da li je ''pogođen'' i u kojoj meri ''pravi'' lik, karakter i značaj odabrane ličnosti, uz mnogo pažnje ipak važnijem problemu - kakvom je umetničkom prednošću naum urodio?'' To što ti voliš Hopkinsa ne znači da ga i bolje poznaješ od autora filma o Hičkoku. Ti si fino glumio u TITO I JA ali nisi relevantan da govoriš o Hopkinsu da ne liči ni na šta. Ponavljam smejaće ti se ozbiljni poznavaoci glume.

8:27 AM  
Blogger Bane said...

Idemo dalje. U toj istoj knjizi Ranka Munitića tj. monografiji Berčekovoj citiram jednu važnu Berčekovu izjavu koja stoji u toj knjizi, a izvod je iz njegovog govora u TV seriji ''Veče sa zvezdama'' gde iznosi o pristupu istorijskim ličnostima: ''Mnogi glumci dok rade na takvom liku (misli na istorijsku ličnost) kažu - pročitao sam tone knjiga. Ja se time nikad nisam bavio, iz prostog razloga da ne uđem u imitaciju jer bih u tom slučaju bio obavezan svemu što nađete u knjigama, recimo za Miloša Obrenovića - da je šantao na jednu nogu, da je govorio piskavo, da je imao tik itd. Ako sve to sastavite, onda to više niste vi i onda to više nije taj posao, to je imitacija određene istorijske ličnosti. Mislim da je to greška, pa mlađim kolegama, kad me pitaju kažem - Sine nemoj ništa da čitaš. Ko zna kakav je taj čovek bio? Jel' ima sad neko živ da kaže - Miloš je imao piskav glas? Nema. Ali zato glumac ima moć da ubedi da je taj lik upravo to što on igra - i niko više. Ne može drukčije biti. Ključ je uvek u glumcu.'' Sada ćeš ti reći, ima snimaka o Hičkoku ali odkud ti znaš kakve su oni govore imali o poslu i šta su radili privatno i kako su se ponašali.

8:39 AM  
Blogger Bane said...

naveo sam ti veoma ozbiljne argumente, a ti meni ne navodiš. Nisi mi odgovorio na neka pitanja, ignorišeš ih jer nemaš odgovora pošto sam u pravu. ja ti dajem da se malo edukuješ, a ti ako misliš da sve znaš, onda si u ogromnom problemu.
Nisi mi odogovrio na to koji su to Amerikanci koji su vršili istraživanja? Zašto kod njih nije održana prva projekcija kada su istraživanja rađena u Americi. Reci mi koji su to Amerikanci? Nisi mi odgovorio ni na mnoga druga pitanja ali razumem. Sve što ne odgovoriš znači da ne smeš da izneseš u javnosti svoje osnovno nepoznavanje o filmu jer pobogu ti si FILMSKI KRITIČAR br.1 na RTSu

8:49 AM  
Blogger Bane said...

A da još nešto, kada smo kod glume, ti si kompetentan da pričaš o tome da li Hopkins liči na Hičkoka, a Miloša Vlalukina si ubacio da ti glumi lik Kurta Kobejna u tvojoj diplomskoj predstavi 2004. ili 05. u Ateljeu 212. Ubilo se koliko Vlalukin liči na Kurta. Oliver Stoun je ubacio Val Kilmera da glumi Džim Morisona. Kilmer em što izgleda kao Morison, em je skinuo apsolutno ponašanje Morisona. E to je holivudski profesionalizam

1:13 PM  
Anonymous Dimitrije said...

Bane, nikoga ja nisam "ubacio", pošto se ljudi ne ubacuju da glume već reditelj pravi glumačku podelu. Dakle, mogu da se ubacuju džakovi a ne glumci.

Priroda mog posla kao scenariste nije u tome da se bavim glumačkom podelom, ali to ti je verovatno poznato, ako ne iz prakse a ono iz filma HIČKOK u kome si valjda razumeo ko bira glumce.

Moguće je da ti umišljaš kako je kinematografija jedna krčma u kojoj se "ubacuje", ali takva prostačka viđenja deli sa nekim drugim, sa mnom nemoj.

Kad već pomenu Hičkoka i kako ga igra Hopkins, i uzimaš Aleksandra Berčeka i knjigu Ranka Munitića kao referencu, mada ne znam zašto bi baš Berček bio u bilo kom smislu referenca za bilo kakve principe funkcionisanja filmske priče i suštinske zaključke o glumi - no uzmimo da jeste, onda je upravo film o Hičkoku najbolji primer koliko je Hopkins omašio.

Naime, Hopkins je pristao da igra u filmu u kome je Hičkok prikazan kao osoba koja se poistovećivala sa Edom Ginom, koja je u zločinu Eda Gina pronalazila svojevrtsnu paralelu sa svojim životom i duboko u svojoj intimi uspostavila određeni odnos sa figurom te spodobe. Dakle, Hopkins je pristao da glumi u filmu koji je Hičkoka prikazao kao jednog prilično osrednjeg infantilnog psihotičara koji je snimio PSIHO jer se identifikovao sa Edom Ginom i želeo da šokira publiku time što će ubiti glavnu junakinju na pola filma.

Ako je neko pristao da glumi u filmu koji na takav način predstavlja Hičkoka, zbilja je najmanji problem to na koga on u tom filmu liči. U tom smislu grozna maska i Hopkinsova interpretacija u kadru zbilja nisu ni vredni pomena u odnosu na suštinsku poentu filma HIČKOK a to je da se PSIHO svodi na autorovu fascinaciju zločincem u koga je projektovao svoje frustracije u tolikoj meri da autori to eksternalizuju, i da je njegova osnovna ideja bila da šokira publiku, da na "dobar način" radi "bezvredan film" i da iznenadi gledaoce i producente iznenadnim ubistvom junakinje.

Ako glumac pristane da na takav način prikaže jednog od najvećih genija u istoriji filmske umetnosti, a na sve to taj glumac je Entoni Hopkins koji nije baš polupismeni izvršilac "glumačkih radova" već i neko ko je itekako prevazišao te okvire, posvetivši se i režiji, a svakako nije pritisnut finansijskim momentom, onda on čak ni "iz Berčekove vizure" nije u pravu.

Što se mene i mog statusa tiče, prvo ja nisam filmski kritičar još od 2006. godine, dakle već čitaviš SEDAM godina se ne bavim filmskom kritikom. Možeš me nazvati popularizatorom filma, ali svakako ne nekim ko je kritičar. To je prvo.

Drugo, ukoliko misliš da ja nisam dorastao ulozi nekoga ko je kompetentan za komentarisanje filmova na RTSu, što koliko shvatam krajnje pežorativno doživljavaš, onda se obrati RTSu sa primedbom, to je Javni servis i siguran sam da će ozbiljno uzeti u obzir tvoju građansku pritužbu.

U svakom slučaju, složićemo da si un ovoj raspravi sasvim dovoljno žuči izlio po meni i Srđanu, a i po monocentričnoj geografskoj organizaciji naše kinematografije. Ne znam da li je on pratio sve tvoje izlive nezadovoljstva ali ja svakako jesam, i na tome ti zahvaljujem. Nadam se da se posle ove komunikacije i ti osećaš rasterećeno kada si mi sve "sasuo u lice" a verujem da si ponešto mogao i da naučiš.

Svako dobro.

6:26 PM  
Blogger Bane said...

Pošto vidim da voliš termine da nazivaš pravim imenima i paziš strogo na to, svaka čast. To poštujem. U pravu si - glumce ne ubacuju nego se radi podela. Ubacuje se kaže u slengu ali vidim da si se ti mnogo uozbiljio i da te pogađa što ne možeš da odogovoriš na moja pitanja, pa se hvataš za nebitne sitnice koje mogu da zasene nekoga ko nije stručan ili prosečnu publiku ali ne i mene. Reci mi onda ko je izabrao Zorana Radmilovića za predstavu RADOVAN III - scenarista Dušan Kovačević ili reditelj Ljubomir Draškić. Mnogo puta je Kovačević pričao kako je nosio scenario Radmiloviću i kako je baš njega hteo za tu ulogu. Podelu glumaca ne rade samo reditelji. Ti bi to kao stručnjak morao da znaš. Bira ih recimo i producent. A i da ih bira samo reditelj, ti kao scenarist moraš da reaguješ na loš izbor, ako smatraš da reditelj nije izabrao pravog glumca kao lika za tvoje delo. Šta ako ti reditelj recimo izabere nekog Crnca bez jedne noge, a ti si u scenariju napisao da taj lik treba izričito da bude Kinez i to sportista - trkač sa dve noge. Jel ćeš dozvoliti da ti glumi Crnac bez noge? Namerno navodim ovakav primer koji deluje možda banalan ali uopšte nije jer ti si dozvolio da ti za diplomsku predstavu glumi neko ko uopšte ne liči na Kobejna, što dokazuje kakva je FDU škola i kako obučava kadrove koji u budućnosti treba da rade na zvaničnim projektima. To je jad i beda. Ali ni tebe ne opravdava. Ti znači svu odgovornost svaljuješ na reditelja? :) Čoveče pa vi treba da budete ekipa koja radi na jednom projektu koji treba valjda da uspe, a ne da ga ismevaju. Ja Dimitrije učim do kraja života, a ti si izgledao stao 2006. Smatraš izgleda da ti je to godina kada si postao BOG. Jednom filmski kritičar, uvek filmski kritičar (ja koliko znam tebe i dalje potpisuju i kao kritičara - nisu ti valjda već dali nacionalnu penziju za zasluge kao filmskog kritičara. Mnogo si ti mlad za penziju). I ja volim da prave termine koristim. Nisi ti popularizator filma - ti si polularizator filmova koje prave tvoji prijatelji ili sa kojima ti radiš (što je najsmešnije) i onih koji se isključivo tebi sviđaju. Sve drugo ili ignorišeš ili nipodaštavaš, a to dokazuje da nisi profesionalac. Drugo nikada se ne bi obratio RTSu - prvo zato što ih briga za građane, a drugo nisam čovek koji bi dao pritužbe za nekoga ko radi u toj ustanovi. Mogu samo u četri oka da mu kažem i skrenem mu na neke stvari koje loše radi, a on ako će da posluša, u redu, ako ne, neka mu je na časti. Ja se tebi obraćam sa najboljom namerom ali ti to ne shvataš. Ja ako kritikujem tvoja dela i kako radite ne znači da Vas ne gotivim kao ličnosti (čak smatram da si kao glumac najzanimljiviji i mogao bi da razmisliš na tom planu malo i baciš se samo na glumu). Pohvaliću i film ŠIŠANJE koji je dobar ali previše izvikan jer nije inovativan ali svaka čast što ste skrenuli pažnju i stali protiv nasilja u ovoj zemlji i između ostalog odali počast i Draganu Maksimoviću. Dragojevićev najbolji film po meni je LEPA SELA LEPO GORE. Dakle, nisam ja neko ko ne zna da ceni i prepoznaje kvalitet. Ono što uradite dobro pohvaliću ali ono što ne radite dobro neću jer sam realan i iskren. Nisam ja izlio žuč po vama i nisam jedini nezadovoljan. Ima ih puno koji su ozbiljno nezadovoljni. Ako ste vi zadovoljni, blago vama. Želim vam sve najbolje!

7:47 AM  
Anonymous Dimitrije said...

Bane, meni VELIKA BELA ZAVERA nije diplomska predstava već pozorišna drama sa treće godine. Na dramaturgiji se ne diplomira sa predstavom. Iz tog predmeta sam diplomirao jednom drugom dramom. Dakle, ponovo ne znaš najosnovnije činjenice.

Zatim, nisam zaposlen na RTSu. Ja samo gostujem u njihovim emisijama kada me pozovu. Nisam nigde zaposlen, ja sam član Saveza dramskih umetnika Srbije i imam status slobodnog umetnika.

Mislim da ti već ove dve činjenice koje tako samouvereno iznosiš a koje su potpuno netačne govore o tome koliko paušalno ocenjuješ ljude i koliko ih malo poznaješ.

11:21 AM  
Blogger Bane said...

A jel ti znaš bar nešto o meni? Ja za razliku od tebe bar nešto znam o tebi. I to ne malo. Kroz celu raspravu ti to i pokazujem, a na početku naše rasprave rekao si da je lako kritikovati nekoga pod pseudonimom, pa sam ti ja rekao ko sam, predstavio se i pitao te kako nisi čuo za mene? Nije važno da li jeste ili nije diplomska predstava. Reditelju je bila diplomska. Sada sam pogledao po Internetu. Za razliku od tebe, ja bar pamtim da je bila nekome diplomska i da si ti u njoj učestvovao (sem što nisam znao da nije tvoja diplomska, za sve ostalo u vezi nje sam bio u pravu), a ko se još seća te predstave. Kada sam je spomenuo, spomenuo sam je zbog sasvim drugih stvari. Opet izbegavaš suštinu. Ja nisam ni rekao da si zaposlen na RTSu ni u jednom trenutku, nego da te potpisuju kao kritičara kada se pojavljuješ. Tvoj status se tako vodi (mislim na ovo slobodni umetnik) ali ti nisi slobodan umetnik jer moraš da praviš mnogo veće kompromise za razliku od mene. Ja imam veliku privilegiju da radim šta hoću jer od nikoga ne zavisim. No, u svakom slučaju drago mi je da sam uspostavio kontakt sa tobom i nadam se da se nisi puno naljutio jer ipak samo diskutujemo. Ako si promoter filma, razumećeš me. Niti imam loše namer, niti želim da te uvredim. Razumem da ste primorani u Beogradu da radite stvari koje vam se ne sviđaju (pravite kompromise) jer od toga živite - tako sam razumeo... da to želiš da mi kažeš u nekim momentima. Razumem i da je Srđan primoran da bude u SPSu da bi mogao da odradi film... Sve to stoji. Ja sam samo nezadovoljan što su određeni filmovi izvikani, kao i autori, a drugi gurnuti u zapećak i ništa više. Budi dobro i bez nervoze.

3:04 PM  
Blogger Bane said...

Ovo za RTS ti si me naveo na priču da im se obratim u vezi tebe, pa sam napisao ''nisam čovek koji bi dao pritužbe za nekoga ko radi u toj ustanovi. Mogu samo u četri oka da mu kažem i skrenem mu na neke stvari koje loše radi, a on ako će da posluša, u redu, ako ne, neka mu je na časti.'' To mislim na bilo koga, pa i na one koji se često pojavljuju tamo. A ti si jedan od njih i koliko znam jedini mlađi filmski kritičar.

3:09 PM  
Blogger Bane said...

koliko su zvanične TV stanice relevantne za film evo i jednog primera
http://www.youtube.com/watch?v=0JVi1JiCfKk

Bruka i sramota - Linča pronašao Kopola. :) Radio na Apokalipsa danas. :)
Zaista TV nam blista.

3:15 PM  
Anonymous ppp said...

1. lutrija + zarada stranih filmova u budzet za domace filmove
2. zasto bi filmovima koji su komercijalno isplativi trebale drzavne pare??
3. ni jednom nisam gledao bertolucija na FDU
4. studenti se indoktrinisu na FDU u potpuno suprotnom smeru od onoga na koji ukazuje dragojevic

4:34 PM  
Anonymous Anonymous said...

mani Baneta Dimitrije, momak je puk'o i svaka diskusija ti je sa njim unapred osudjena na propast, ne zato sto je toliko pametan i zna sve o svemu, vec zato sto momak ima neki problem druge vrste za koji mi nismo krivi :)

4:54 PM  
Blogger chenlina said...

chenlina20151217
ugg boots outlet
louis vuitton purses
uggs for men
michael kors outlet
beats by dre
louis vuitton outlet
ugg boots
michael kors outlet
coach factory outlet
louis vuitton outlet stores
abercrombie fitch
louis vuitton handbags
oakley sunglasses
canada goose coats
running shoes
abercrombie
ugg sale
ray ban sunglasses
michael kors outlet
prada handbags
tory burch outlet
vans shoes sale
oakley sunglasses
louis vuitton outlet
uggs on sale
abercrombie & fitch
coach outlet store
louis vuitton
louis vuitton outlet
michael kors handbags
mulberry handbags
ugg boots clearance
tory burch outlet
air max 95
coach outlet store online
louis vuitton handbags
ugg outlet
ugg boots on sale
ray ban sunglasses outlet
supra shoes
as

9:53 PM  
Blogger 柯云 said...

2015-12-25keyun
ray-ban sunglasses
vans sneakers
fit flops
michael kors handbags
cheap uggs<
coach outlet
cheap ray ban sunglasses
louis vuitton handbags
louis vuitton outlet
cheap rolex watches
ugg boots
coach outlet store
michael kors outlet online
coach clearance
nike roshe run mens
abercrombie outlet
hollister clothing
hollister outlet
coach outlet online
michael kors outlet
sunglasses oakley
michael kors outlet online
louis vuitton outlet stores
cheap ugg boots
uggs on sale
oakley sunglasses
ray ban sunglasses
soccer shoes
ray ban sunglasses
ugg slippers
uggs boots for women
gucci outlet
toms outlet
michael kors outlet clearance
p90x
nike trainers sale
replica rolex watches
air max 95
lebron james basketball shoes
hollister clothing

7:39 PM  

Post a Comment

<< Home