DIVX BEZ ZAŠTITE

Dnevne novine su napravile vrlo detaljan i zanimljiv intervju sa Dragoljubom Aleksićem III, čelnikom producentske kuće Bez Zaštite d.o.o. koja je uzdrmala srpsku filmsku javnost prošle sedmice sa konferencijom za štampu na kojoj je najavila svoj ambiciozan ulazak u svet filmske produkcije.
Aleksić je srpskoj filmskoj javnosti poznat kao unuk poznatog akrobate i filmskog autora Dragoljuba Aleksića koji je tokom nemaćke okupacije snimio film NEVINOST BEZ ZAŠTITE koji je pobedio sve nacističke blokbastere na blagajnama. Međutim, prošle sedmice našao se u žiži interesovanja kada je objavio da je njegova producentska kuća Bez Zaštite d.o.o. obezbedila prava i novac za snimanje čak 20 direct-to-divx nastavaka domaćih filmova u sledeće dve godine. Uprkos brojnim obavezama, gospodin Aleksić je našao vremena da sedne sa nama i objasni nam anatomiju ovog velikog preokreta.
Otkud da se opredelite da filmove pravite direktno za divx, vaše kolege u svetu to obično rade za DVD?
Mislim da je DVD kao format potpuno prevaziđen kod nas, i da je to uopšte format jednog prošlog vremena. Film mora da prati napredovanje kućnih formata i zato smo se odlučili da izvorni format naših filmova odmah bude divx. Naša publika će ionako kada kupi film ako nije u divx formatu odmah pokušati da ga sabije, i mi smo to uradili umesto njih.
Ali, zar Vas divx format ne sprečava da Vaša izdanja obogatite raznim bonusima?
Bonusi nemaju smisla ukoliko se bavite srpskim filmom. Prvo, to su filmovi koji jedva mogu da se gledaju i sa originalnim tonom i još nisam sreo čoveka koji želi da gleda recimo SINOVCE sa komentarima. S druge strane sadržaji kao što je mejking of bi bili potpuna demistifikacija štapa i kanapa kojim se naši filmovi snimaju. Izvesni sadržaji koji povezuju DVD sa Internetom i nude neke ekskluzivne materijale za kupce DVDa su takođe izlišni jer je Internet u Srbiji prilično nerazvijen.
Kako ste došli do finansija za Vaš vrlo ambiciozni produkcioni slejt?
Kada smo koncipirali našu ideju da radimo direct-to-divx nastavke srpskih filmova, prvo smo uzeli kredit i njime kupili autorska prava na srpske filmove i njihove nastavke. Producenti su bili šokirani kada smo ih kontaktirali, pošto nisu očekivali da bi ikoga zanimala prava za sikvel, i pregovori o pravima su išli relativno lako. Kada smo otkupili prava, odlučili smo da se obratimo direktno disributerima. Prvo smo potpisali ugovor sa kompanijom RapidShare koja će biti zadužena za svetsko Internet tržište i preko njihovih sajtova će moći da se skidaju fajlovi sa našim filmovima. A onda smo za Srbiju i distribuciju po kioscima potpisali ugovor sa dnevnim novinama. Kad je reč o fizičkoj distribuciji diskova po svetu, napravili smo aukciju u centru zbivanja, na Medijskom sajmu u Bijeljini na kome se svake godine okupe svi gastarbajterski dileri audio kaseta, diskova i DVDova. Tamo smo u hotelu "Dženifer", ljubaznošću vlasnika hotela gospodina Dženifera Hadžića, napravili aukciju i pobedio je gospodin Mitar, vlasnik izdavačke kuće "Božur" iz Geklzenkirhena koja će distribuirati naše divxe. Ovim ugovorima smo obezbedili finansije za prvih dvadeset naslova.
Koji će biti prvi projekat?
Prvi naslov koji ulazi u snimanje ovih dana biće ČETVRTI ČOVEK 2020: ROBOUDBAŠ. Lazar Stanković je poginuo u prvom filmu upucavši se u stomak, ali glava mu je ostala čitava. Inženjeri iz Instituta za bezbednost na Banjici mu vade mozak i ugrađuju ga u mehaničko telo kiborga policajca koji treba da 2020. potpuno odmeni policajce pozornike na srpskim ulicama. Međutim, pošto je robot napravljen u skromnim uslovima, novo telo je praktično slabije od čovekovog, a Lazarova sećanja naviru, on se odmetne od svojih starešina i postaje usamljeni borac za pravdu.
Hoće li i nastavak režirati Dejan Zečević?
Nažalost ne. Ideja za nastavak mu se nije dopala tako da je odbio da radi ovaj projekat. Ipak, ja se nadam da će režirati neki drugi film u našoj produkciji.
Kako reaguju reditelji na Vaše nastavke njihovih filmova?
Različito. Imali smo recimo jedan slučaj sličan sporu New Line-Peter Jackson. Naime, mi imamo prava za nastavak filma PEŠČANIK Sabolča Tolnaija, BORIS DAVIDOVIČ i želeli smo da ga on režira i da produbi univerzum Danila Kiša koji je već stvorio u prvom filmu. Međutim, na kraju će ga on samo nadgledati kao izvršni producent, kao što će i Jackson nadgledati HOBBITa. Puno očekujemo od ovog projekta i drago nam je što će ipak imati kreativni pečat tima koji je radio prvi film.
Da li Vas isključivo zanima komercijalni rezultat ili imate i festivalske ambicije?
Direct-to-divx filmovi su pre svega producentski projekat i to je jasno, ali lagao bih ako kažem da ne planiram i neke festivalske projekte, naravno sa jasnom komercijalnom divx sudbinom. Prvi projekat tog tipa je naše mezimče KAD BUDEM MRTAV I BEO 2, film o grupi tinejdžera koji ožive Džimija Barku prilikom jednog satanističkog rituala i mi pratimo Džimijevo snalaženje u današnjem vremenu i lekcije koje on prenosi ovim mladim ljudima. Puno očekujemo od ovog filma, i sa njim ćemo svakako konkurisati na festivale. Mislim da bi bila velika čast za našu kuću ako bi mogli da imamo premijeru ovog filma u Sopotu. U svakom slučaju selektori Sopota će biti prvi ljudi kojima će biti prikazan prvi cut ovog filma. Pevač Džimi Barka je oduševljen ovom idejom i potpisao je ugovor da glumi glavnu ulogu.
Hoće li svi autori i projekti imati iste uslove ili će filmovi varirati po budžetu?
Filmovi će varirati po budžetu. Ne može svaka priča da ima isti budžet i isti broj snimajućih dana. Neki ambiciozniji filmovi poput O2: ŠMIZLE NA SELU će biti snimani i do čitavih deset dana. To je valjda normalno za film koji je nastavak ČARLSTONA ZA OGNJENKU koji je poznat kao ambiciozna franšiza. U ovom filmu, smeštenom u današnje vreme, dve devojke iz grada, odlaze na selo da bi našle devojke, i to podrazumeva da se par scena snimi van Beograda, a to iziskuje troškove. Istovremeno nastavak HADERSFILDa će biti sniman dva dana, i to je za takav film sasvim dovoljno.
U najavi je i animirani nastavak BOJA NA KOSOVU?
To samo naizgled deluje kao ambiciozniji projekat. Ceo ključ je u tome što smo mi našli način da snimimo svog BEOWULFa tako što ćemo angažovati toliko fizički ruinirane i loše glumce da na ekranu neće izgledati kao živi ljudi niti će imati mimiku pravih glumaca već će izgledati kao animirani modeli. Holivud pokušava da snimi animirani film koji liči na igrani, a mi želimo da uradimo obrnuto, sa snimimo igrani film koji liči na animirani.
Vaše strane kolege poput Avi Lernera su kupile studije u istočnoj Evropi u kojima snimaju većinu svojih filmova. Planirate li Vi tako nešto?
Još uvek ne. Lako je njima da kupe studio u nekoj zemlji koja je siromašnija od Amerike. Međutim, mi to ne možemo jer nema zemalja siromašnijih od Srbije. Ono što mi radimo je potpuno drugačiji sistem rada. Potpisali smo ugovor sa Ministarstvom za socijalna i boračka pitanja i dobili smo koncesiju na jedno sirotište u kome planiramo da decu obučavamo u duhu kinematografije i da ih osposobimo za pojedina filmska zanimanja. Na taj način ćemo preko besplatne radne snage imati uštede u produkciji a svaki dinar koji uložimo će se videti na ekranu.
Ukoliko se nametne kvalitetom, da li će neki od Vaših divx projekata imati i bioskopsku sudbinu?
Ne, zašto bi. Mnogo je bolje da pitate producente bioskopskih filmova da li će njihovi filmovi imati sudbinu na divxu. Nešto ne vidim da divxi vrve od recentnih srpskih bioskopskih filmova? Da vam kažem, jadan je onaj film koji niko ne narezuje. To je uvek bila moja maksima. I zato se isključivo bavim filmovima za narezivanje.